Zgrada koji nosi broj 1 na Trgu galerija u Novom Sadu jedna je od onih starih novosadskih građevina koje plene lepotom i značajom, koji prolazeći osetite čak i ako ne znate šta čuvaju njeni zidovi. Da može da priča, ovo stara zgrada danas bi sigurno rekla: “Vrlo sam ponosna što u sebi nosim više od pet vekova umetničkih dela Srbije, što je danas ovo baš Galerija Matice srpske. Jedino na šta sam jednako ponosna, to je što sam pre sto godina napravljena i otvorena da budem prva Produktna berza u Novom Sadu.“
Kada je završena 1927., ova masivna, ozbiljna, stroga, simetrična zgrada postala je arhitektonski okvir za jednu važnu finansijsku ustanovu, čije je osnivanje par godina ranije, 1921. godine, bila važna prekretnica za privredni razvoj Novog Sada, ali i cele zemlje. Osnivanje Novosadske produktne berze.
Nije čudno zašto je ona u to vreme osnovana baš ovde, Vojvodina je bila najplodniji i ekonomski najrazvijeniji deo Kraljevine. Početkom dvadesetih se novosadska žitarska trgovina naglo razvijala, i u Novom Sadu su kupovale čak i firme iz Austrije i Nemačke. Pošto u to vreme nije bilo merodavnih kriterijuma za kreiranje cena, uz pravosuđe u nerazvijenom stadijumu, ukazala i potreba za osnivanjem jedne berzanske institucije, koju su prepoznali najugledniji ondašnji novosadski trgovci i poslovni ljudi.
Tako je na inicijativu Trgovačkog udruženja iz Novog Sada, 1921. godine osnovana prva institucija berzanskog tipa u trgovanju robom u tadašnjoj Kraljevini SHS, pod nazivom Produktna i efektna berza Novi Sad. Prvi predsednik upravnog odbora berze bio je jedan od tada najvećih veleposednika, Gedeon Dunđerski. Sačuvani dokumenti pričaju priču o tome kako novosadski žitarski trgovci nisu gubili vreme, kako se odmah počelo vrlo ozbiljno raditi, te da su berzanski poslovi u Novom Sadu premašivali i rad beogradske, zagrebačke, sarajevske, pa i budimpeštanske, bratislavske, te praške produktne berze. I tako je bilo sve do zlih godina Drugog svetskog rata, kada je, kao što je zamuklo i mnogo toga tih godina, zamuklo i ono „kupujem-predajem“ na berzi u Novom Sadu. I tako je bilo sve do 1959., kada je kao prva posleratna berza u Srbiji osnovana Produktna berza u Novom Sadu koja, evo, radi i danas, kao Produktna berza AD Novi Sad. Čitav jedan vek.
Svečanost za prvih sto godina Produktne berze u Novom Sadu
Sto godina je za svaku firmu i svaku instituciju jubilej za ponos, pa smo i mi sa ponosom obeležili 100 godina od osnivanja Berze i ovaj važan dan obeležili sa saradnicima, našim članovima i svim prijateljima Produktne berze AD Novi Sad. U svečanoj atmosferi, okruženi kolekcijom umetničkih dela Srbije koje čuvaju zidovi ovog zdanja i ljudima sa kojima sarađujemo, oboležili smo kraj prvih i početak sledećih sto godina Berze.
Ostaju reči i slike sa ovog događaja.
Tatjana Matić, ministarka trgovine, turizma i telekomunikacija
„Postojanje uređenog robno-berzanskog tržišta je indikator sigurnosti i konkurentnosti određene privrede i, pored njene tradicionalne uloge, ona danas preuzima i dodatne funkcije koje doprinose podizanju standardizacije kvaliteta poljoprivredne robe i nivoa transparentnosti i informisanosti učesnika na tržištu….Ministarstvo prepoznaje značaj uređenja robno-berzanskog poslovanja i zato je pripremilo Zakon o robnim berzama koji je usvojen 2019. godine. Ovim Zakonom je prvi put na celovit način uređeno robno-berzansko poslovanje u Srbiji, a osnovni cilj donošenja zakona bio je uspostavljanje savremene robne berze kao organizatora pravičnog, transparentnog i efikasnog tržišta robom i nestandardizovanim terminskim ugovorima“.
Milorad Radojević, član Gradskog veća za privredu
„ Produktna berza u Novom Sadu je danas moderna institucija koja je važna upravo za trgovinu poljoprovrednim proizvodima, a svi znamo, posebno u današnje vreme pandemije, koliko je to tržište važno i koliko će tek biti važno. Svaka država teži da ostvari stabilnost kada je reč o poljoprivrednim proizvodima“.
Miloš Janjić, direktor Produktne berze u Novom Sadu 
„Produktna berza u Novom Sadu od 2016. godine značajno usavršava sistem trgovanja i primetno povećava obim prometa. Promene koje su uz napore zaposlenih i menadžmenta učinjene u jednom trenutku su čak prevazišle neka anahrona rešenja postojećih regulativa, pa se uporedo radilo i na donošenju Zakona o robnim berzama. Zakon o robnim berzama je usvojen u julu 2019. godine uz pomoć nadležnog Ministarstva trgovine, Komisije za hartije od vrednosti, Narodne banke Srbije i mnogih drugih institucija, koje su radile na unapređenju i razvoju robno-berzanske trgovine, a pre svega članova berze čije su sugestije bile smernice za pisanje Zakona. Potencijal robne berze i robno berzanskog tržišta prepoznala je i Nemačka razvojna KFW banka, koja je omogućila razvoj savremene elektronske platforme za trgovanje (NSCOMEX), kao i razvoj savremene berzanske trgovine. Usavršavanje i modernizovanje berzanskog trgovanja u kontinuitetu i dalje traje i polako se približava najsavremenijim algoritmima trgovanja.
Trenutno se uspostavlja saradnja sa stranim robnim berzama, i otvaraju se nova tržišta van republike Srbije, odnosno kreira regionalna robna berza. Takođe, pored tradicionalnih roba, žitarica i uljarica, ima potencijal da postane berza roba i usluga koje do sada nisu listirane, a postoji potreba za organizovanjem i uređenjem tržišta tih vrsta roba. Berza je mesto okupljanja privrednika. Kroz dijalog sa svojim članovima smo se menjali i usavršavali. Svi naši budući ciljevi su vezani za uspeh naših članova, jer jednostavno – ako pomognemo vaš rast i berza će rasti i razvijati se.“
Dr Tijana Palkovljević Bugarski, upravnica Galerije Matice srpske
„Ono što nas povezuje jeste i ova zgrada. Kada je zgrada izgrađena, daleke 1928. godine, bila je izgrađena za Produktnu berzu, ali nakon Drugog svetskog rata je njena je namena promenjena i od 1958. godine u ovoj zgradi nalazi se Galerija Matice srpske, kao nacionalna ustanova najduže i najbogatije tradicije“.
Tako je institucija koja je nasledila zgradu sa početka ovog našeg teksta, u kojoj je davno počela sa poslovanjem Produktna berza, bila domaćin ovog našeg važnog jubileja, i mi u tome vidimo divnu simboliku, jer su obe institucije, Galerija Matice srpske i Produktna berza u Novom Sadu, toliko drugačije, ali obe od izuzetne važnosti za Novi Sad i dostojne divnog zdanja na Trgu galerija 1.
Završićemo ovaj tekst završnim rečima Miloša Janjića, direktora Produktne berze u Novom Sadu:
„Dragi gosti, želim svima da vam se zahvalim, svim institucijama koje su pomagale u razvoju robno-berzanskog tržišta, svim članovima, trgovcima, mlinarima, proizvođačima i prerađivačima, što ste nam ukazali čast svojim prisustvom na ovom skupu. Produktna berza danas predstavlja nezaobilazni element na tržištu berzanskih roba i obaveza svih nas, ako ništa drugo, a ono u ime poštovanja upravo ovog datuma, je da negujemo i dalje razvijamo berzu u interesu cele tržišne, pa i šire javnosti.“
