Produktna berza

Novosti

Međunarodna žitna konferencija – International Grain Forum 2026

Međunarodna žitna konferencija – International Grain Forum 2026 održaće se 18. maja 2026. godine na Novosadskom poljoprivrednom sajmu u Novom Sadu.

Konferencija okuplja vodeće međunarodne institucije, kompanije i eksperte iz sektora žitarica i uljarica, sa fokusom na tržišne trendove, logistiku i upravljanje cenovnim rizicima.


🎟️ Registracija

Cena kotizacije za rane prijave: 180€ sa PDV-om

👉 REGISTRUJ SE OVDE

Napomena: članovi Produktne berze Novi Sad ostvaruju dodatne pogodnosti.
______________________________________________________________________________________________________________________________________

U cenu kotizacije uključeno je:

  • ulaznica za Novosadski poljoprivredni sajam
  • 3 kafe pauze
  • ručak
  • koktel prijem
  • simultano prevođenje na srpski jezik u glavnoj konferencijskoj Sali

______________________________________________________________________________________________________________________________________

PROGRAM KONFERENCIJE

Konferencija je koncipirana kroz 5 panela sa vodećim međunarodnim institucijama i kompanijama iz sektora žitarica i uljarica.

Panel 1

Globalni i regionalni izgledi tržišta žitarica i uljarica 2026

Govore predstavnici:

  • FAO
  • S&P Global Commodity Insights
  • Eastern African Grain Council
  • Soybean Processors Association of India

Na ovom panelu biće predstavljeni globalni trendovi proizvodnje, tražnje i cena žitarica i uljarica, kao i očekivanja za tržište u 2026. godini.

Panel 2

Logistika žitarica – Dunav, Crno more i globalni trgovinski tokovi

Panel će se baviti pitanjima:

  • transporta žitarica preko Dunava i luka Crnog mora
  • troškovima logistike i brodskog transporta
  • stabilnosti izvoza i međunarodnih trgovinskih tokova

Ova tema je posebno značajna za konkurentnost izvoza žitarica iz našeg regiona.

Panel 3

Prognoza cena žitarica u eri geopolitike, veštačke inteligencije i klimatskih promena

Na panelu će učestvovati eksperti iz vodećih međunarodnih analitičkih i istraživačkih institucija, uključujući Wageningen University.

Tema panela je kako se danas prave prognoze cena žitarica, koliki je uticaj geopolitike, vremenskih prilika i veštačke inteligencije na tržišta i koliko su takve prognoze pouzdane.

Panel 4

Upravljanje cenovnim rizikom – hedžing putem berzanskih derivata

U saradnji sa:

  • CME Group (Chicago Mercantile Exchange)
  • ADM Investor Services

Na ovom panelu biće predstavljeno kako proizvođači, trgovci i prerađivači mogu koristiti fjučerse i opcije na robnim berzama za zaštitu od cenovnih rizika i volatilnosti tržišta.

Panel 5

Upravljanje cenovnim rizikom putem OTC swap ugovora

Na ovom panelu saznaćemo kako funkcionišu swap ugovori, gde se može pronaći ponuda i tražnja za ovim instrumentima, kao i kako se oni koriste u međunarodnoj trgovini žitaricama.

Swap ugovori imaju veliki značaj za osiguranje buduće cene žitarica, jer za razliku od fjučers ugovora omogućavaju fiksiranje cene bez bazisnog rizika, što ih čini važnim alatom za upravljanje cenovnim rizikom u fizičkoj trgovini.

______________________________________________________________________________________________________________________________________

🤝 Zašto učestvovati?

  • Direktan kontakt sa međunarodnim učesnicima
  • Najnovije tržišne informacije
  • B2B networking i sastanci
  • Praktična znanja za upravljanje rizikom

______________________________________________________________________________________________________________________________________

ℹ️ Dodatne informacije

Ukoliko imate dodatna pitanja ili su Vam potrebne dodatne informacije u vezi sa učešćem, registracijom ili programom konferencije, stojimo Vam na raspolaganju:

📧 erak@proberza.co.rs
📧 karamarkovic@proberza.co.rs

 

Produktna berza pred izazovima: institucija koja je decenijama garant transparentnog i fer tržišta

Dugotrajno niske cene vrše pritisak na poslovanje Berze

Produktna berza Novi Sad AD, institucija koja već više od jednog veka obezbeđuje transparentne, realno trgovane i referentne cene na tržištu žitarica, nalazi se u periodu u kome su njeni prihodi pod pritiskom dugotrajno niskih cena ratarskih kultura.

Model finansiranja zasnovan na procentu vrednosti zaključenih poslova pokazao se osetljivim na višegodišnju depresiju cena. Berza danas u velikoj meri deli sudbinu sektora koji predstavlja: kada vrednost robe pada, smanjuju se i prihodi institucije koja obezbeđuje fer, stabilno i transparentno tržište.

Sto godina javne funkcije i najpouzdanijih tržišnih podataka

Osnovana 1921. godine, Produktna berza oduvek je bila u vlasništvu Republike Srbije i obavljala niz funkcija od velikog javnog značaja. Uprkos svom velikom značaju za državni sektor, oduvek je bila samofinansirajuća institucija.

Njen najveći značaj za srpske ratare leži u objavljivanju realno trgovanim cenama, zasnovanim isključivo na izvršenim nalozima i zaključenim poslovima — za razliku od  informacionih sistema koji se oslanjaju na anketne procene.

Zbog takve metodologije, berzanske cene smatraju se najpouzdanijim indikatorom kretanja na tržištu ratarskih proizvoda i predstavljaju osnov za stabilno i transparentno tržište. One su referenca koju koriste osiguravajuća društva, sudovi i mnoge druge institucije.  Samim tim, može se reći da snosi ozbiljnu odgovornost za objavljivanje podataka!

Značaj Produktne berze za srpski agrar

Berza zauzima centralno mesto u tržišnoj infrastrukturi srpskog agrara! U takvim uslovima, jasno je da Produktna berza kao institucija od javnog interesa ne može sama da nosi teret obezbeđivanja stabilnosti na tržištu. Podrška države značila bi podršku svima koji u poljoprivredi rade i od nje žive! Značila bi ulaganje u sistem koji utiče na interes poljoprivrednih proizvođača, stabilnost tržišta poljoprivrede, sprečavanje manipulacija i tačnost zvaničnih informacija. Verujemo da u agrarnoj zajednici postoji snažna svest o Berzinoj nezamenljivoj ulozi u funkcionisanju tržišta i informisanju ključnih učesnika u lancu vrednosti.

Pogled unapred

Dinamika daljeg razvoja i opstanka Produktne berze, u velikoj meri zavisiće od tržišnih kretanja, postojećih i potencijalnih članova, ali i od saradnje i podrške nadležnih institucija, koje su ključne za sprovođenje planiranih inicijativa.

 

Обавештање о завршетку пријема налога за продају

Обавештавамо вас да се рок за пријаве од стране физичких лица-носилаца регистованих пољоприврених породичних газдинстава, а која су заинтересована да РДРР продају меркантилну пшеницу рода 2025 године, завршава дана 18.07.2025. године, у 14 часова.

Nedeljni izveštaj

#69 (11.05-15.05.2026)

Tokom ove nedelje, na Produktnoj berzi najtraženija poljoprivredna kultura bila je pšenica. Usled slabe tražnje, cena kukuruza zabeležila je pad, dok je sojino zrno izostalo iz trgovanja.

Povećana ponuda, uz smanjeno interesovanje na strani tražnje, karakterisala je tržište kukuruza. Berzanski ugovori zaključeni su za kukuruz bez analize na aflatoksin u cenovnom opsegu od 21,60  do 22,00 din/kg bez PDV-a. Prosečna cena iznosila je 21,82 din/kg bez PDV-a (24,00 din/kg sa PDV-om), pokazujući pad od 2,15% u odnosu na sedam dana ranije.

Na svetskim tržištima, ovu nedelju obeležilo je objavljivanje prvog globalnog izveštaja od strane američkog Ministarstva poljoprivrede za sezonu 2026/2027. Cene u Čikagu naglo su skočile, nakon što je, iako često konzervativan i oprezan u svojim prognozama, USDA drastično smanjio prognozu žetve pšenice u SAD za 2026. godinu i značajan pad globalne proizvodnje za 2026/2027, što se odrazilo i na cene na evropskom tržištu. Na domaćem tržištu, došlo je do povećanja tražnje za novim rodom pšenice, uz uzlazni trend cene. Terminski ugovori za novi rod zaključeni su po ceni od 20,50 do 20,70 din/kg bez PDV-a, što predstavlja značajan rast cene u odnosu na prethodna trgovanja (19,00-19,50 din/kg bez PDV-a).

Pšenicom starog roda (11% proteina) trgovalo se po ceni od 20,80 din/kg bez PDV-a (22,88 din/kg sa PDV-om), što ujedno predstavlja i ponder cenu. U odnosu na prethodnu nedelju, statistički, cena beleži promenu od -0,82%.

Kod sojinog zrna, nije bilo veće zainteresovanosti za trgovinu ni na prodajnoj ni na kupovnoj strani. Izražen cenovni spred, uticao je na izostanak trgovanja ovom uljaricom.

Kupoprodajni ugovori za stočni ječam zaključeni su u cenovnom intervalu od 19,60 do 19,80 din/kg bez PDV-a. Ponder cena iznosila je 19,67 din/kg bez PDV-a (21,64 din/kg sa PDV-om), što predstavlja pad od 0,26% u odnosu na prethodnu sedmicu.

Od ostalih roba trgovalo se suncokretovom sačmom 33% po ceni od 27,00 din/kg bez PDV-a (32,40 din/kg sa PDV-om).

 

 

Milena Pajičić, Produktna berza

#68 (04.05-08.05.2026)

Na domaćem tržištu i dalje je primetna smanjena aktivnost kupovne strane, a cenovni spred i razlika u kvalitetu ponuđene i tražene robe dodatno su otežavali trgovanje. Iako prolećna suša zabrinjava poljoprivredne proizvođače, količinski, nije bilo većih oscilacija u ponudi robe u odnosu na prethodni period. Preko Produktne berze najviše se trgovalo pšenicom.

Odsustvo izvoza i slaba tražnja domaćih prerađivača rezultirali su izostankom intenzivnije tražnje za kukuruzom. Cena u ponudi varirala je u zavisnosti od pariteta, a u najvećoj meri nuđen je kukuruz bez analize na aflatoksin. Za ovu ratarsku kulturu zaključen je jedan kupoprodajni ugovor po ceni od 22,30 din/kg bez PDV-a (24,53 din/kg sa PDV-om), što ujedno predstavlja i ponder cenu. S obzirom na razliku u paritetima na kojim se trgovalo prethodne i ove nedelje, možemo konstatovati da je cena samo statistički zabeležila rast (+1,36%).

Tržište pšenice bilo je najdinamičnije. Sa udelom od 75% u ukupnom nedeljnom prometu, hlebno zrno zauzelo je primat u trgovanju. Strukturu kupaca činili su mlinari i trgovci, a prometovana cena iznosila je od 20,80 do 21,20 din/kg bez PDV-a. Ponder cena iznosila je 20,97 din/kg bez PDV-a (23,07 din/kg sa PDV-om), pokazujući rast od 1,31% u odnosu na sedam dana ranije, čemu je doprineo udeo kvalitetnije pšenice u ukupnom trgovanju. Na paritetu CPT kupac prometovana je pšenica sa min. 13% proteina po ceni od 21,90 din/kg bez PDV-a.

Kod sojinog zrna, tokom čitave nedelje, beležila se umerena aktivnost na strani tražnje, uz stabilan cenovni nivo. Sa druge strane, ponuda je u prvoj polovini nedelje u potpunosti izostala, nakon čega su ponude sojinog zrna registrovane po znatno višim cenama u odnosu na cenovni nivo tražnje i poslednjih trgovanja. S obzirom na izraženi cenovni spred, trgovanje je u potpunosti izostalo.

Stočnim ječmom trgovalo se po ceni od 19,50 do 19,80 din/kg bez PDV-a, u zavisnosti od pariteta. Prosečna cena iznosila je 19,72 din/kg bez PDV-a (21,69 din/kg sa PDV-om). U odnosu na poslednji upoređujući podatak, cena ječma zabeležila je pad od 2,37%.

 

 

Milena Pajičić, Produktna berza

#67 (27.04-30.04.2026)

Drugu nedelju za redom, robno-berzansko tržište beleži smanjenu aktivnost na strani tražnje. U ukupnom nedeljnom prometu, najveći udeo imala je pšenica.

Na tržištu kukuruza, aktivnost na prodajnoj strani bila je konstantna, dok je kupovnu stranu činio manji broj tržišnih učesnika, usmeren na kukuruz bez analize na aflatoksin. Ovom ratarskom kulturom trgovalo se po ceni od 22,00 din/kg bez PDV-a (24,20 din/kg sa PDV-om), što ujedno predstavlja i ponder cenu. U odnosu na prethodnu nedelju, prosečna cena kukuruza niža je za 1,35%.

Kod pšenice, tražnja je bila iskazana za pšenicu sa 11-11,5% proteina i pšenicu za stočnu ishranu. Sa druge strane, ponuđene količine pšenice ovakvog kvaliteta ostale su ispod proseka i nisu pratile potrebe kupaca. Trgovana cena pšenice iznosila je 20,70 din/kg bez PDV-a (22,77 din/kg sa PDV-om). U odnosu na sedam dana ranije, cena je zabeležila pad od 2,36%.

Tržište soje imalo je relativno miran ton, bez veće aktivnosti tržišnih učesnika. Sojinim zrnom trgovalo se u cenovnom opsegu od 52,70 do 52,80 din/kg bez PDV-a, uz obračun kvaliteta. Prosečna cena iznosila je 52,72 din/kg bez PDV-a (57,99 din/kg sa PDV-om), što predstavlja promenu od  + 0,42% u odnosu na poslednji upoređujući podatak. Krajem nedelje zabeležena je tražnja na nešto višem cenovnom nivou u odnosu na zaključena trgovanja, ali usled izostanka ponude nije došlo do daljih trgovinskih transakcija.

Na tržištu ječma, tražnja je bila slaba, izražena za manje količine tokom nedelje, a cenovni spred dodatno je otežavao sklapanje dogovora, te je trgovanje u potpunosti izostalo.

Repin rezanac briket prometovan je po ceni od 27,00 din/kg (230 eur/t) bez PDV-a.

Na tržištu đubriva, tokom nedelje zabeležen je blaži pad cena u ponudi, ali je usled slabe zainteresovanosti kupaca trgovanje izostalo.

 

Milena Pajičić, Produktna berza