Produktna berza
Novosti
Međunarodna žitna konferencija – International Grain Forum 2026
Međunarodna žitna konferencija – International Grain Forum 2026 održaće se 18. maja 2026. godine na Novosadskom poljoprivrednom sajmu u Novom Sadu.
Konferencija okuplja vodeće međunarodne institucije, kompanije i eksperte iz sektora žitarica i uljarica, sa fokusom na tržišne trendove, logistiku i upravljanje cenovnim rizicima.
🎟️ Registracija
Cena kotizacije za rane prijave: 180€ sa PDV-om
Napomena: članovi Produktne berze Novi Sad ostvaruju dodatne pogodnosti.
______________________________________________________________________________________________________________________________________
U cenu kotizacije uključeno je:
- ulaznica za Novosadski poljoprivredni sajam
- 3 kafe pauze
- ručak
- koktel prijem
- simultano prevođenje na srpski jezik u glavnoj konferencijskoj Sali
______________________________________________________________________________________________________________________________________
PROGRAM KONFERENCIJE
Konferencija je koncipirana kroz 5 panela sa vodećim međunarodnim institucijama i kompanijama iz sektora žitarica i uljarica.
Panel 1
Globalni i regionalni izgledi tržišta žitarica i uljarica 2026
Govore predstavnici:
- FAO
- S&P Global Commodity Insights
- Eastern African Grain Council
- Soybean Processors Association of India
Na ovom panelu biće predstavljeni globalni trendovi proizvodnje, tražnje i cena žitarica i uljarica, kao i očekivanja za tržište u 2026. godini.
Panel 2
Logistika žitarica – Dunav, Crno more i globalni trgovinski tokovi
Panel će se baviti pitanjima:
- transporta žitarica preko Dunava i luka Crnog mora
- troškovima logistike i brodskog transporta
- stabilnosti izvoza i međunarodnih trgovinskih tokova
Ova tema je posebno značajna za konkurentnost izvoza žitarica iz našeg regiona.
Panel 3
Prognoza cena žitarica u eri geopolitike, veštačke inteligencije i klimatskih promena
Na panelu će učestvovati eksperti iz vodećih međunarodnih analitičkih i istraživačkih institucija, uključujući Wageningen University.
Tema panela je kako se danas prave prognoze cena žitarica, koliki je uticaj geopolitike, vremenskih prilika i veštačke inteligencije na tržišta i koliko su takve prognoze pouzdane.
Panel 4
Upravljanje cenovnim rizikom – hedžing putem berzanskih derivata
U saradnji sa:
- CME Group (Chicago Mercantile Exchange)
- ADM Investor Services
Na ovom panelu biće predstavljeno kako proizvođači, trgovci i prerađivači mogu koristiti fjučerse i opcije na robnim berzama za zaštitu od cenovnih rizika i volatilnosti tržišta.
Panel 5
Upravljanje cenovnim rizikom putem OTC swap ugovora
Na ovom panelu saznaćemo kako funkcionišu swap ugovori, gde se može pronaći ponuda i tražnja za ovim instrumentima, kao i kako se oni koriste u međunarodnoj trgovini žitaricama.
Swap ugovori imaju veliki značaj za osiguranje buduće cene žitarica, jer za razliku od fjučers ugovora omogućavaju fiksiranje cene bez bazisnog rizika, što ih čini važnim alatom za upravljanje cenovnim rizikom u fizičkoj trgovini.
______________________________________________________________________________________________________________________________________
🤝 Zašto učestvovati?
- Direktan kontakt sa međunarodnim učesnicima
- Najnovije tržišne informacije
- B2B networking i sastanci
- Praktična znanja za upravljanje rizikom
______________________________________________________________________________________________________________________________________
ℹ️ Dodatne informacije
Ukoliko imate dodatna pitanja ili su Vam potrebne dodatne informacije u vezi sa učešćem, registracijom ili programom konferencije, stojimo Vam na raspolaganju:
📧 erak@proberza.co.rs
📧 karamarkovic@proberza.co.rs
Produktna berza pred izazovima: institucija koja je decenijama garant transparentnog i fer tržišta
Dugotrajno niske cene vrše pritisak na poslovanje Berze
Produktna berza Novi Sad AD, institucija koja već više od jednog veka obezbeđuje transparentne, realno trgovane i referentne cene na tržištu žitarica, nalazi se u periodu u kome su njeni prihodi pod pritiskom dugotrajno niskih cena ratarskih kultura.
Model finansiranja zasnovan na procentu vrednosti zaključenih poslova pokazao se osetljivim na višegodišnju depresiju cena. Berza danas u velikoj meri deli sudbinu sektora koji predstavlja: kada vrednost robe pada, smanjuju se i prihodi institucije koja obezbeđuje fer, stabilno i transparentno tržište.
Sto godina javne funkcije i najpouzdanijih tržišnih podataka
Osnovana 1921. godine, Produktna berza oduvek je bila u vlasništvu Republike Srbije i obavljala niz funkcija od velikog javnog značaja. Uprkos svom velikom značaju za državni sektor, oduvek je bila samofinansirajuća institucija.
Njen najveći značaj za srpske ratare leži u objavljivanju realno trgovanim cenama, zasnovanim isključivo na izvršenim nalozima i zaključenim poslovima — za razliku od informacionih sistema koji se oslanjaju na anketne procene.
Zbog takve metodologije, berzanske cene smatraju se najpouzdanijim indikatorom kretanja na tržištu ratarskih proizvoda i predstavljaju osnov za stabilno i transparentno tržište. One su referenca koju koriste osiguravajuća društva, sudovi i mnoge druge institucije. Samim tim, može se reći da snosi ozbiljnu odgovornost za objavljivanje podataka!
Značaj Produktne berze za srpski agrar
Berza zauzima centralno mesto u tržišnoj infrastrukturi srpskog agrara! U takvim uslovima, jasno je da Produktna berza kao institucija od javnog interesa ne može sama da nosi teret obezbeđivanja stabilnosti na tržištu. Podrška države značila bi podršku svima koji u poljoprivredi rade i od nje žive! Značila bi ulaganje u sistem koji utiče na interes poljoprivrednih proizvođača, stabilnost tržišta poljoprivrede, sprečavanje manipulacija i tačnost zvaničnih informacija. Verujemo da u agrarnoj zajednici postoji snažna svest o Berzinoj nezamenljivoj ulozi u funkcionisanju tržišta i informisanju ključnih učesnika u lancu vrednosti.
Pogled unapred
Dinamika daljeg razvoja i opstanka Produktne berze, u velikoj meri zavisiće od tržišnih kretanja, postojećih i potencijalnih članova, ali i od saradnje i podrške nadležnih institucija, koje su ključne za sprovođenje planiranih inicijativa.
Обавештање о завршетку пријема налога за продају
Обавештавамо вас да се рок за пријаве од стране физичких лица-носилаца регистованих пољоприврених породичних газдинстава, а која су заинтересована да РДРР продају меркантилну пшеницу рода 2025 године, завршава дана 18.07.2025. године, у 14 часова.
Nedeljni izveštaj
#82 (10.08-14.08.2026.)
Tokom ove nedelje, na Produktnoj berzi, registrovane su prve ponude suncokreta novog roda. Sa 81% udela u ukupnom nedeljnom prometu, pšenica je zauzela dominantno mesto u trgovanju.
Tržište kukuruza, kao i tokom prethodnog perioda, karakterisala je smanjena tražnja. Interesovanje kupaca mahom je bilo usmereno na kukuruz sa aflatoksinom do 20 ppb, a kako su cene u ponudi bile iznad nivoa prihvatljivog za kupce, trgovina ovakvom robom nije realizovana. Kupoprodajni ugovori zaključeni su za kukuruz bez analize na aflatoksin, po ceni od 20,30 do 20,50 din/kg bez PDV-a. Prosečna cena iznosila je 20,40 din/kg bez PDV-a (22,44 din/kg sa PDV-om).
Pšenicom se trgovalo po ceni od 19,80 din/kg bez PDV-a (21,78 din/kg sa PDV-om), što ujedno predstavlja i ponder cenu. Tražnja je prvenstveno bila izražena od strane izvoznika i trgovaca. Izuzetno nizak vodostaj Dunava nastavlja da otežava rečni transport robe, te je kod izvoznika na luke naglasak bio na robi sa rokovima isporuke u septembru i oktobru. Sa druge strane, ponuđači su težili da pšenicu prodaju za promptnu isporuku, što je rezultiralo izostankom trgovanja na paritetu CPT luka.
Kada je reč o stočnom ječmu, ovo tržište obeležila je smanjena aktivnost i kupovne i prodajne strane, što se odrazilo i na promet. Ovom žitaricom trgovalo se na paritetu CPT kupac po ceni od 18,50 din/kg bez PDV-a.
Na tržištu uljane repice ponuda je bila konstantna, izražena po ceni od 470 do 490 eur/t bez PDV-a. Interesovanje kupaca bilo je smanjeno i na nižem cenovnom nivou u odnosu na ponudu, u intervalu od 450 do 465 eur/t bez PDV-a. Trgovanje je izostalo.
Tokom ove nedelje zabeležene su prve ponude suncokreta novog roda. Ponuda formirana u cenovnom opsegu od 450 do 480 eur/t bez PDV-a nije rezultirala zaključenjem berzanskih ugovora. Cenovni nivo tražnje registrovan je u rasponu od 430 do 445 eur/t bez PDV-a.
Milena Pajičić, Produktna berza
#81 (03.08-07.08.2026.)
Prvu nedelju avgusta na Produktnoj berzi karakterisala je smanjena aktivnost tržišnih učesnika. Početak žetve suncokreta, uz visoke temperature i nedostatak padavina koji nepovoljno utiču na kukuruz i soju i izazivaju zabrinutost proizvođača u pogledu prinosa i kvaliteta u predstojećim žetvama, doprineli su smanjenju ponude u prethodnim danima.
Na samom početku radne nedelje ponuda kukuruza bila je formirana na cenovnom nivou od 21,00 din/kg bez PDV-a. Smanjena tražnja, praćena nižim cenovnim indikacijama kupaca, izvršila je pritisak na prodavce da koriguju cene naniže, što je, tokom nedelje, rezultiralo trgovanjem. Prometovana cena kukuruza bez analize na aflatoksin iznosila je 20,30 din/kg bez PDV-a (22,33 din/kg sa PDV-om), što ujedno predstavlja i ponder cenu. Promet je zabeležen i po ceni od 20,20 din/kg bez PDV-a, uz duži period plaćanja. Tokom nedelje evidentirana je tražnja za kukuruz sa aflatoksinom do 20 ppb po ceni od 20,50 din/kg bez PDV-a, međutim, ograničena ponuda i neusaglašenost cenovnih očekivanja uslovili su izostanak trgovanja.
Na tržištu pšenice, tražnja je tokom nedelje bila prisutna prvenstveno od strane trgovaca i izvoznika i manjim delom domaćih prerađivača. Izražen cenovni raskorak između kupaca i prodavaca, kao i neodgovarajuće lokacije ponuđene robe u odnosu na zahteve kupaca, negativno su uticali na obim prometa. Pšenica je trgovana na paritetu CPT luka/kupac po ceni od 20,50 din/kg bez PDV-a (22,55 din/kg sa PDV-om).
Tržište soje karakterisala je niska aktivnost, posebno prodajne strane. Početkom nedelje ponuda je u potpunosti izostala, dok je u nastavku nedelje registrovana ponuda manjih količina po ceni od 53,50 do 54,00 din/kg bez PDV-a, uz obračun kvaliteta. Cenovni nivo tražnje iznosio je od 52,30 do 53,50 din/kg bez PDV-a, uz obračun kvaliteta. Trgovanje je izostalo.
Stočnim ječmom (hl 60kg) trgovalo se na cenovnom nivou od 18,00 din/kg bez PDV-a na paritetu FCA, dok je na paritetu CPT kupac cena iznosila 18,50 din/kg bez PDV-a. Na strani tražnje beležio se silazni trend cene kako se radna nedelja bližila kraju, što je rezultiralo povlačenjem prodavaca i izostankom veće trgovinske dinamike.
Tražnja za suncokretom, iskazana po ceni od 445 eur/t bez PDV-a, nije rezultirala trgovanjem. Iako je žetva suncokreta počela na pojedinim paritetima, ponuda ove uljarice nije evidentirana u toku protekle nedelje.
Uljana repica nuđena je u cenovnom intervalu od 475 do 480 eur/t bez PDV-a, dok je aktivnost na strani tražnje izostala.
Od veštačkih đubriva, berzanski ugovor zaključen je za NPK 16:16:16 u džambo vrećama po ceni od 63,21 din/kg (537 eur/t) bez PDV-a.
Milena Pajičić, Produktna berza
#80 (27.07-31.07.2026.)
Povećano interesovanje izvoznika i domaćih prerađivača za kupovinom pšenice i stočnog ječma obeležilo je proteklu nedelju na Produktnoj berzi, te su ove kulture bile i najzastupljenije u trgovanju.
Tržište kukuruza karakterisala je uzdržanost kupaca, što je u velikoj meri uticalo na smanjen obim trgovanja. Berzanski ugovor zaključen je za kukuruz bez analize na aflatoksin po ceni od 20,20 din/kg bez PDV-a (22,22 din/kg sa PDV-om), što ujedno predstavlja i ponder cenu. Nisko interesovanje na strani tražnje uslovilo je pad cene od 0,58% u odnosu na prethodnu sedmicu.
Kupoprodajni ugovori za pšenicu realizovani su u cenovnom intervalu od 20,00 do 20,30 din/kg bez PDV-a, izuzev poslednjeg radnog dana, kada je na paritetu Braničevskog okruga realizovan kupoprodajni ugovor po ceni od 19,10 din/kg bez PDV-a. Prosečna cena hlebnog zrna iznosila je 20,03 din/kg bez PDV-a (22,03 din/kg sa PDV-om), za 1,39% manje u odnosu na sedam dana ranije. Na paritetu CPT luka trgovalo se pšenicom sa min. 11,5/12% proteina po ceni od 21,70 din/kg bez PDV-a (isporuka do 15.10.2026). Tokom nedelje, aktivniji su bili i prerađivači koji su robu kupovali sa isporukom u svoje pogone, a trgovana cena na paritetu CPT kupac iznosila je od 20,80 do 21,00 din/kg bez PDV-a.
Cena sojinog zrna imala je uzlaznu putanju, ali bez povećanja obima prometa u odnosu na prethodni period. Ovom uljaricom trgovalo se na jedinstvenom cenovnom nivou od 53,50 din/kg bez PDV-a, uz obračun kvaliteta (58,85 din/kg sa PDV-om). U odnosu na prethodni upoređujući podatak, cena je viša za 0,94%.
Cena ječma zadržala se na prošlonedeljnom nivou, od 18,00 din/kg bez PDV-a (19,80 din/kg sa PDV-om). U periodima kada je ponuda robe standardnog kvaliteta bila ograničena, promet je realizovan i robom van standarda (hl. min. 60) čija je cena iznosila 18,00-18,30 din/kg bez PDV-a. Tokom sedmice zaključivani su i poslovi na paritetu CPT luka i CPT kupac, a realizovana cena iznosila je 19,00 din/kg bez PDV-a.
Od ostalih roba, zaključen je jedan ugovor za uljanu repicu (vlaga do 8%, primese do 3%) po ceni od 54,60 din/kg (465 eur/t) bez PDV-a.
Milena Pajičić, Produktna berza