Produktna berza
Novosti
Međunarodna žitna konferencija – International Grain Forum 2026
Međunarodna žitna konferencija – International Grain Forum 2026 održaće se 18. maja 2026. godine na Novosadskom poljoprivrednom sajmu u Novom Sadu.
Konferencija okuplja vodeće međunarodne institucije, kompanije i eksperte iz sektora žitarica i uljarica, sa fokusom na tržišne trendove, logistiku i upravljanje cenovnim rizicima.
🎟️ Registracija
Cena kotizacije za rane prijave: 180€ sa PDV-om
Napomena: članovi Produktne berze Novi Sad ostvaruju dodatne pogodnosti.
______________________________________________________________________________________________________________________________________
U cenu kotizacije uključeno je:
- ulaznica za Novosadski poljoprivredni sajam
- 3 kafe pauze
- ručak
- koktel prijem
- simultano prevođenje na srpski jezik u glavnoj konferencijskoj Sali
______________________________________________________________________________________________________________________________________
PROGRAM KONFERENCIJE
Konferencija je koncipirana kroz 5 panela sa vodećim međunarodnim institucijama i kompanijama iz sektora žitarica i uljarica.
Panel 1
Globalni i regionalni izgledi tržišta žitarica i uljarica 2026
Govore predstavnici:
- FAO
- S&P Global Commodity Insights
- Eastern African Grain Council
- Soybean Processors Association of India
Na ovom panelu biće predstavljeni globalni trendovi proizvodnje, tražnje i cena žitarica i uljarica, kao i očekivanja za tržište u 2026. godini.
Panel 2
Logistika žitarica – Dunav, Crno more i globalni trgovinski tokovi
Panel će se baviti pitanjima:
- transporta žitarica preko Dunava i luka Crnog mora
- troškovima logistike i brodskog transporta
- stabilnosti izvoza i međunarodnih trgovinskih tokova
Ova tema je posebno značajna za konkurentnost izvoza žitarica iz našeg regiona.
Panel 3
Prognoza cena žitarica u eri geopolitike, veštačke inteligencije i klimatskih promena
Na panelu će učestvovati eksperti iz vodećih međunarodnih analitičkih i istraživačkih institucija, uključujući Wageningen University.
Tema panela je kako se danas prave prognoze cena žitarica, koliki je uticaj geopolitike, vremenskih prilika i veštačke inteligencije na tržišta i koliko su takve prognoze pouzdane.
Panel 4
Upravljanje cenovnim rizikom – hedžing putem berzanskih derivata
U saradnji sa:
- CME Group (Chicago Mercantile Exchange)
- ADM Investor Services
Na ovom panelu biće predstavljeno kako proizvođači, trgovci i prerađivači mogu koristiti fjučerse i opcije na robnim berzama za zaštitu od cenovnih rizika i volatilnosti tržišta.
Panel 5
Upravljanje cenovnim rizikom putem OTC swap ugovora
Na ovom panelu saznaćemo kako funkcionišu swap ugovori, gde se može pronaći ponuda i tražnja za ovim instrumentima, kao i kako se oni koriste u međunarodnoj trgovini žitaricama.
Swap ugovori imaju veliki značaj za osiguranje buduće cene žitarica, jer za razliku od fjučers ugovora omogućavaju fiksiranje cene bez bazisnog rizika, što ih čini važnim alatom za upravljanje cenovnim rizikom u fizičkoj trgovini.
______________________________________________________________________________________________________________________________________
🤝 Zašto učestvovati?
- Direktan kontakt sa međunarodnim učesnicima
- Najnovije tržišne informacije
- B2B networking i sastanci
- Praktična znanja za upravljanje rizikom
______________________________________________________________________________________________________________________________________
ℹ️ Dodatne informacije
Ukoliko imate dodatna pitanja ili su Vam potrebne dodatne informacije u vezi sa učešćem, registracijom ili programom konferencije, stojimo Vam na raspolaganju:
📧 erak@proberza.co.rs
📧 karamarkovic@proberza.co.rs
Produktna berza pred izazovima: institucija koja je decenijama garant transparentnog i fer tržišta
Dugotrajno niske cene vrše pritisak na poslovanje Berze
Produktna berza Novi Sad AD, institucija koja već više od jednog veka obezbeđuje transparentne, realno trgovane i referentne cene na tržištu žitarica, nalazi se u periodu u kome su njeni prihodi pod pritiskom dugotrajno niskih cena ratarskih kultura.
Model finansiranja zasnovan na procentu vrednosti zaključenih poslova pokazao se osetljivim na višegodišnju depresiju cena. Berza danas u velikoj meri deli sudbinu sektora koji predstavlja: kada vrednost robe pada, smanjuju se i prihodi institucije koja obezbeđuje fer, stabilno i transparentno tržište.
Sto godina javne funkcije i najpouzdanijih tržišnih podataka
Osnovana 1921. godine, Produktna berza oduvek je bila u vlasništvu Republike Srbije i obavljala niz funkcija od velikog javnog značaja. Uprkos svom velikom značaju za državni sektor, oduvek je bila samofinansirajuća institucija.
Njen najveći značaj za srpske ratare leži u objavljivanju realno trgovanim cenama, zasnovanim isključivo na izvršenim nalozima i zaključenim poslovima — za razliku od informacionih sistema koji se oslanjaju na anketne procene.
Zbog takve metodologije, berzanske cene smatraju se najpouzdanijim indikatorom kretanja na tržištu ratarskih proizvoda i predstavljaju osnov za stabilno i transparentno tržište. One su referenca koju koriste osiguravajuća društva, sudovi i mnoge druge institucije. Samim tim, može se reći da snosi ozbiljnu odgovornost za objavljivanje podataka!
Značaj Produktne berze za srpski agrar
Berza zauzima centralno mesto u tržišnoj infrastrukturi srpskog agrara! U takvim uslovima, jasno je da Produktna berza kao institucija od javnog interesa ne može sama da nosi teret obezbeđivanja stabilnosti na tržištu. Podrška države značila bi podršku svima koji u poljoprivredi rade i od nje žive! Značila bi ulaganje u sistem koji utiče na interes poljoprivrednih proizvođača, stabilnost tržišta poljoprivrede, sprečavanje manipulacija i tačnost zvaničnih informacija. Verujemo da u agrarnoj zajednici postoji snažna svest o Berzinoj nezamenljivoj ulozi u funkcionisanju tržišta i informisanju ključnih učesnika u lancu vrednosti.
Pogled unapred
Dinamika daljeg razvoja i opstanka Produktne berze, u velikoj meri zavisiće od tržišnih kretanja, postojećih i potencijalnih članova, ali i od saradnje i podrške nadležnih institucija, koje su ključne za sprovođenje planiranih inicijativa.
Обавештање о завршетку пријема налога за продају
Обавештавамо вас да се рок за пријаве од стране физичких лица-носилаца регистованих пољоприврених породичних газдинстава, а која су заинтересована да РДРР продају меркантилну пшеницу рода 2025 године, завршава дана 18.07.2025. године, у 14 часова.
Nedeljni izveštaj
#77 (06.07-10.07.2026.)
Drugu nedelju za redom, sa 71% udela u ukupnom nedeljnom prometu, pšenica je bila najtrgovanija roba na Produktnoj berzi.
Berzanski ugovori zaključeni su za kukuruz bez analize na aflatoksin po ceni od 20,00 do 20,20 din/kg bez PDV-a. Ponder cena iznosila je 20,02 din/kg bez PDV-a (22,02 din/kg sa PDV-om). Tokom nedelje registrovano je povećanje aktivnosti na kupovnoj strani uz uzlazni trend cene kako se radna nedelja bližila kraju, dok je prodajnu stranu karakterisala smanjena aktivnost i ponuda izražena na višem cenovnom nivou u odnosu na tražnju.
Pšenicom se trgovalo na cenovnom nivou od 19,50 do 19,80 din/kg bez PDV-a. Prosečna cena iznosila je 19,65 din/kg bez PDV-a (21,62 din/kg sa PDV-om). Na ovom tržištu evidentiran je veći obim ponude u odnosu na prethodnu nedelju. Izražen raskorak u cenovnim očekivanjima učesnika na tržištu, kao i neusklađenost lokacija na kojima su iskazane ponuda i tražnja ograničio je realizaciju većeg broja kupoprodajnih ugovora. Na paritetu CPT luka prometovana cena pšenice iznosila je 20,00 din/kg bez PDV-a (22,00 din/kg sa PDV-om).
Tržište soje karakterisala je promena tržišne dinamike između prve i druge polovine sedmice. Nakon mirnijeg početka, bez značajnih promena u ponudi, tražnji i cenama, od sredine nedelje došlo je do povećanja tražnje, što je uslovilo uzlazni trend cene. Prodavci su pokazivali uzdržanost očekujući da će povećano interesovanje kupaca dodatno podstaći rast cene u narednom periodu. Kupoprodajni ugovori za sojino zrno zaključeni su po ceni od 53,00 din/kg bez PDV-a, uz obračun kvaliteta (58,30 din/kg sa PDV-om), što predstavlja rast od 0,78%.
Kada je reč o stočnom ječmu, kupoprodajni ugovori zaključeni su za ječam sa hektolitarskom masom min. 60 po ceni od 17,50 do 17,80 din/kg bez PDV-a.
Uljana repica tokom nedelje nuđena je po ceni od 470 do 475 eur/t bez PDV-a, dok je cenovni nivo tražnje iznosio 465-470 eur/t bez PDV-a. Do zaključenja berzanskih ugovora nije došlo.
Suncokretova sačma nuđena je u cenovnom rasponu od 26,90 do 27,30 din/kg bez PDV-a, dok je cena sojine sačme, u ponudi, iznosila 51,30 din/kg bez PDV-a.
Milena Pajičić, Produktna berza
#76 (29.06-03.07.2026.)
Na robno-berzanskom tržištu, najveće interesovanje tržišnih učesnika bilo je usmereno na novi rod pšenice, te je ova ratarska kultura sa 68% udela u ukupnom nedeljnom prometu, zauzela primat u trgovanju.
Za razliku od pšenice, tržište kukuruza beleži odsustvo iz trgovanja. U zavisnosti od analize na aflatoksin i pariteta, kukuruz je nuđen po ceni od 20,50 do 21,00 din/kg bez PDV-a, dok je cenovni nivo tražnje iznosio od 20,00 do 20,50 din/kg bez PDV-a. Smanjena aktivnost berzanskih učesnika i izražen cenovni spred ponude i tražnje rezultirali su izostankom trgovinskih aktivnosti.
Cena pšenice ove nedelje zabeležila je korekciju od -3,82% u odnosu na nedelju dana ranije. U zavisnosti od parametara kvaliteta, ugovori za hlebno zrno zaključeni su u cenovnom intervalu od 19,50 do 19,80 din/kg bez PDV-a. Prosečna cena iznosila je 19,72 din/kg bez PDV-a (21,69 din/kg sa PDV-om). Ponuda je tokom nedelje bila manja u odnosu na tražnju i formirana na lokacijama koje logistički nisu odgovarale potrebama kupaca, što bi u običajenim okolnostima moglo ukazivati na potencijalni rast cene. Ipak, suprotno očekivanjima, cena pšenice nastavila je da beleži postupan pad kako je nedelja odmicala, potvrđujući prisutnost faktora koji nadjačavaju klasične tržišne odnose i utiču na nastavak blagog silaznog trenda.
Na tržištu soje, interesovanje kupaca i ponuđača za trgovinu bilo je ograničeno. Ponuda se kretala na višem cenovnom nivou u odnosu na tražnju, a zabeleženi su i periodi potpunog izostanka ponude. Za sojino zrno zaključen je jedan berzanski ugovor po ceni od 52,60 din/kg bez PDV-a (57,86 din/kg sa PDV-om), uz obračun kvaliteta. U odnosu na prethodnu sedmicu, cena beleži promenu od +0,19%.
Stočnim ječmom trgovalo se po ceni od 17,40 din/kg bez PDV-a (19,14 din/kg sa PDV-om). Tokom nedelje evidentirane su oscilacije u obimu ponude, koje su u periodima njene smanjene zastupljenosti uslovile rast cene do 17,70 din/kg bez PDV-a. Navedeni cenovni nivo odnosi se na stočni ječam čiji je kvalitet ispod propisanog standarda.
Uljana repica nuđena je u cenovnom okviru od 470 do 475 eur/t bez PDV-a, dok se tražnja kretala na cenovnom nivou od 465 do 470 eur/t bez PDV-a. Trgovanje je izostalo.
Suncokretova sačma nuđena je po ceni od 27,20 do 27,50 din/kg bez PDV-a.
Milena Pajičić, Produktna berza
#75 (22.06-26.06.2026.)
Prvi SPOT ugovori za novi rod pšenice i uljane repice obeležili su proteklu nedelju na Produktnoj berzi.
Tržište kukuruza karakterisala je niska aktivnost i kupovne i prodajne strane. U zavisnosti od analize na aflatoksin, kupoprodajni ugovori za kukuruz zaključeni su po ceni 20,00 do 20,50 din/kg bez PDV-a. Prosečna cena iznosila je 20,38 din/kg bez PDV-a (22,41 din/kg sa PDV-om).
Kod pšenice, fokus berzanskih učesnika bio je usmeren na novi rod. Evidentirana je povećana tražnja, dok je ponuda bila ograničena. U ovakvim tržišnim okolnostima, kupci su korigovali svoje cenovne zahteve naviše, ali ni to nije uticalo na povećanje ponuđenih količina za prodaju. Cenovni spred ponude i tražnje dodatno je otežavao postizanje dogovora. Zaključen je jedan berzanski ugovor za pšenicu rod 2026. sa min. 13% proteina po ceni od 20,50 din/kg bez PDV-a (22,55 din/kg sa PDV-om).
Kada je reč o starom rodu pšenice, tražnja je bila izražena za pšenicu sa min. 12% proteina po ceni od 21,00 do 21,30 din/kg bez PDV-a, dok se u ponudi nalazila pšenica sa min. 13% proteina po ceni od 21,50 din/kg bez PDV-a.
Tražnja za sojinim zrnom beležila se u cenovnom okviru od 51,30 do 52,70 din/kg bez PDV-a, uz obračun kvaliteta, odnosno 53,20 din/kg bez obračuna. S obzirom da su na tržištu nuđene manje količine ove uljarice, plasirane na višem cenovnom nivou u odnosu na tražnju, zaključen je jedan berzanski ugovor po ceni od 52,50 din/kg bez PDV-a, uz obračun kvaliteta (57,75 din/kg sa PDV-om).
Sa 89% udela u ukupnom nedeljnom prometu, ječam je zauzeo primat u trgovanju. Berzanski ugovori zaključeni su u cenovnom opsegu od 17,00 do 17,50 din/kg bez PDV-a. Ponder cena iznosila je 17,13 din/kg bez PDV-a (18,84 din/kg sa PDV-om).
Uljana repica prometovana je po ceni od 55,18 din/kg (470 eur/t) bez PDV-a. Tokom ove nedelje, zainteresovanost za trgovinu pokazali su i kupci i ponuđači, ali usled razlike u ceni ponude i tražnje nije došlo do veće trgovinske dinamike.
Milena Pajičić, Produktna berza