Produktna berza
Novosti
Međunarodna žitna konferencija – International Grain Forum 2026
Međunarodna žitna konferencija – International Grain Forum 2026 održaće se 18. maja 2026. godine na Novosadskom poljoprivrednom sajmu u Novom Sadu.
Konferencija okuplja vodeće međunarodne institucije, kompanije i eksperte iz sektora žitarica i uljarica, sa fokusom na tržišne trendove, logistiku i upravljanje cenovnim rizicima.
🎟️ Registracija
Cena kotizacije za rane prijave: 180€ sa PDV-om
Napomena: članovi Produktne berze Novi Sad ostvaruju dodatne pogodnosti.
______________________________________________________________________________________________________________________________________
U cenu kotizacije uključeno je:
- ulaznica za Novosadski poljoprivredni sajam
- 3 kafe pauze
- ručak
- koktel prijem
- simultano prevođenje na srpski jezik u glavnoj konferencijskoj Sali
______________________________________________________________________________________________________________________________________
PROGRAM KONFERENCIJE
Konferencija je koncipirana kroz 5 panela sa vodećim međunarodnim institucijama i kompanijama iz sektora žitarica i uljarica.
Panel 1
Globalni i regionalni izgledi tržišta žitarica i uljarica 2026
Govore predstavnici:
- FAO
- S&P Global Commodity Insights
- Eastern African Grain Council
- Soybean Processors Association of India
Na ovom panelu biće predstavljeni globalni trendovi proizvodnje, tražnje i cena žitarica i uljarica, kao i očekivanja za tržište u 2026. godini.
Panel 2
Logistika žitarica – Dunav, Crno more i globalni trgovinski tokovi
Panel će se baviti pitanjima:
- transporta žitarica preko Dunava i luka Crnog mora
- troškovima logistike i brodskog transporta
- stabilnosti izvoza i međunarodnih trgovinskih tokova
Ova tema je posebno značajna za konkurentnost izvoza žitarica iz našeg regiona.
Panel 3
Prognoza cena žitarica u eri geopolitike, veštačke inteligencije i klimatskih promena
Na panelu će učestvovati eksperti iz vodećih međunarodnih analitičkih i istraživačkih institucija, uključujući Wageningen University.
Tema panela je kako se danas prave prognoze cena žitarica, koliki je uticaj geopolitike, vremenskih prilika i veštačke inteligencije na tržišta i koliko su takve prognoze pouzdane.
Panel 4
Upravljanje cenovnim rizikom – hedžing putem berzanskih derivata
U saradnji sa:
- CME Group (Chicago Mercantile Exchange)
- ADM Investor Services
Na ovom panelu biće predstavljeno kako proizvođači, trgovci i prerađivači mogu koristiti fjučerse i opcije na robnim berzama za zaštitu od cenovnih rizika i volatilnosti tržišta.
Panel 5
Upravljanje cenovnim rizikom putem OTC swap ugovora
Na ovom panelu saznaćemo kako funkcionišu swap ugovori, gde se može pronaći ponuda i tražnja za ovim instrumentima, kao i kako se oni koriste u međunarodnoj trgovini žitaricama.
Swap ugovori imaju veliki značaj za osiguranje buduće cene žitarica, jer za razliku od fjučers ugovora omogućavaju fiksiranje cene bez bazisnog rizika, što ih čini važnim alatom za upravljanje cenovnim rizikom u fizičkoj trgovini.
______________________________________________________________________________________________________________________________________
🤝 Zašto učestvovati?
- Direktan kontakt sa međunarodnim učesnicima
- Najnovije tržišne informacije
- B2B networking i sastanci
- Praktična znanja za upravljanje rizikom
______________________________________________________________________________________________________________________________________
ℹ️ Dodatne informacije
Ukoliko imate dodatna pitanja ili su Vam potrebne dodatne informacije u vezi sa učešćem, registracijom ili programom konferencije, stojimo Vam na raspolaganju:
📧 erak@proberza.co.rs
📧 karamarkovic@proberza.co.rs
Produktna berza pred izazovima: institucija koja je decenijama garant transparentnog i fer tržišta
Dugotrajno niske cene vrše pritisak na poslovanje Berze
Produktna berza Novi Sad AD, institucija koja već više od jednog veka obezbeđuje transparentne, realno trgovane i referentne cene na tržištu žitarica, nalazi se u periodu u kome su njeni prihodi pod pritiskom dugotrajno niskih cena ratarskih kultura.
Model finansiranja zasnovan na procentu vrednosti zaključenih poslova pokazao se osetljivim na višegodišnju depresiju cena. Berza danas u velikoj meri deli sudbinu sektora koji predstavlja: kada vrednost robe pada, smanjuju se i prihodi institucije koja obezbeđuje fer, stabilno i transparentno tržište.
Sto godina javne funkcije i najpouzdanijih tržišnih podataka
Osnovana 1921. godine, Produktna berza oduvek je bila u vlasništvu Republike Srbije i obavljala niz funkcija od velikog javnog značaja. Uprkos svom velikom značaju za državni sektor, oduvek je bila samofinansirajuća institucija.
Njen najveći značaj za srpske ratare leži u objavljivanju realno trgovanim cenama, zasnovanim isključivo na izvršenim nalozima i zaključenim poslovima — za razliku od informacionih sistema koji se oslanjaju na anketne procene.
Zbog takve metodologije, berzanske cene smatraju se najpouzdanijim indikatorom kretanja na tržištu ratarskih proizvoda i predstavljaju osnov za stabilno i transparentno tržište. One su referenca koju koriste osiguravajuća društva, sudovi i mnoge druge institucije. Samim tim, može se reći da snosi ozbiljnu odgovornost za objavljivanje podataka!
Značaj Produktne berze za srpski agrar
Berza zauzima centralno mesto u tržišnoj infrastrukturi srpskog agrara! U takvim uslovima, jasno je da Produktna berza kao institucija od javnog interesa ne može sama da nosi teret obezbeđivanja stabilnosti na tržištu. Podrška države značila bi podršku svima koji u poljoprivredi rade i od nje žive! Značila bi ulaganje u sistem koji utiče na interes poljoprivrednih proizvođača, stabilnost tržišta poljoprivrede, sprečavanje manipulacija i tačnost zvaničnih informacija. Verujemo da u agrarnoj zajednici postoji snažna svest o Berzinoj nezamenljivoj ulozi u funkcionisanju tržišta i informisanju ključnih učesnika u lancu vrednosti.
Pogled unapred
Dinamika daljeg razvoja i opstanka Produktne berze, u velikoj meri zavisiće od tržišnih kretanja, postojećih i potencijalnih članova, ali i od saradnje i podrške nadležnih institucija, koje su ključne za sprovođenje planiranih inicijativa.
Обавештање о завршетку пријема налога за продају
Обавештавамо вас да се рок за пријаве од стране физичких лица-носилаца регистованих пољоприврених породичних газдинстава, а која су заинтересована да РДРР продају меркантилну пшеницу рода 2025 године, завршава дана 18.07.2025. године, у 14 часова.
Nedeljni izveštaj
#73 (08.06-12.06.2026.)
Drugu nedelju juna na Produktnoj berzi obeležio je početak žetve ječma i trgovanje prvim količinama novog roda. Budući da žetva nije počela na svim paritetima, i ponuda je bila paritetno ograničena pa se operativna roba nudila uglavnom u srednjem i severnom Banatu, dok se interesovanje kupaca pojavljivalo i na ostalim paritetima.
Na tržištu kukuruza berzanski ugovori zaključeni su po ceni 20,00-21,00 din/kg bez PDV-a, s tim da se viša cena odnosi na kukuruz do 20 ppb-a. Ponuda i tražnja bile su i na nižem cenovnom nivou i količinski manje u odnosu na prethodni period. Ponder cena ove žitarice iznosi 20,20 din/kg bez PDV-a (22,22 din/kg sa PDV-om) što pokazuje pad za 3,16% u odnosu na prošlu nedelju.
Kada je u pitanju tržište pšenice, deo učesnika je svoje interesovanje usmerilo ka novom rodu, dok je manji deo njih još uvek zainteresovan za stari rod. Ponuda i tražnja se uglavnom nisu poklapale ni paritetno, ni cenom, ni kvalitetom, pa su se u zaključenim berzanskim ugovorima našle manje količine starog roda po ceni 20,80-21,40 din/kg bez PDV-a. Ponder cena iznosila je 21,12 din/kg bez PDV-a (23,23 din/kg sa PDV-om) što je za 1,66% niže nego prošle nedelje.
Novi rod pšenice je tokom nedelje nuđen u rasponu 20,00-21,00 din/kg bez PDV-a na paritetu FCA i po ceni 22,00 din/kg bez PDV-a na paritetu CPT. Cena je u padu pa su kupci ovih dana nudili 19,80-20,00 din/kg bez PDV-a u zavisnosti od pariteta, količina, i načina plaćanja i isporuke.
Najmanje interesovanja primetno je na tržištu soje. Disparitet u ceni je bio glavni uzrok što do zaključenja ugovora nije došlo. Ponuda je bila po ceni 53,00-53,50 din/kg bez PDV-a uz obračun kvaliteta, dok je tražnja bila u rasponu 51,50-52,50 din/kg bez PDV-a.
Na samom početku nedelje trgovana je manja količina starog roda ječma po ceni od 20,00 din/kg bez PDV-a (22,00 din/kg sa PDV-om) što je ujedno i ponder cena.
Prvi ugovori za novi rod ječma hl60/kg zaključeni su po ceni 17,70 din/kg bez PDV-a (19,47 din/kg sa PDV-om). Dalja tražnja bila je po ceni 17,50-18,00 din/kg bez PDV-a u zavisnosti od kvaliteta, a ponuda u rasponu 17,80-18,00 din/kg bez PDV-a.
Zabeleženo je i trgovanje manjom količinom suncokretove sačme po ceni 27,20 din/kg bez PDV-a (32,64 din/kg sa PDV-om).
Slađana Milidragović, Produktna berza
#72 (01.06-05.06.2026.)
Prvu nedelju juna, na Produktnoj berzi, karakterisala je povećana tražnja za pšenicom, te je ova ratarska kultura bila i najzastupljenija u trgovanju. Cena kukuruza, usled slabe tražnje, nastavila je da beleži silazni trend.
Na tržištu kukuruza, početak radne nedelje protekao je uz povećanu ponudu i nisku aktivnost kupaca. Kako je radna nedelja odmicala, primetno je bilo dalje slabljenje tražnje, te je cena ove žitarice zabeležila pad od 1,90% u odnosu na prethodnu nedelju. U zavisnosti od pariteta, kukuruzom se trgovalo u cenovnom intervalu od 20,60 do 21,30 din/kg bez PDV-a. Ponder cena iznosila je 20,86 din/kg bez PDV-a (22,94 din/kg sa PDV-om).
U zavisnosti od parametara kvaliteta, kupoprodajni ugovori za hlebno zrno zaključeni su po ceni od 20,90 do 21,70 din/kg bez PDV-a. Strukturu kupaca činili su mlinari i trgovci, a tokom ove nedelje, tražnja je pored pšenice sa nižim sadržajem proteina bila iskazana i za pšenicu sa min. 13% proteina. Ponder cena iznosila je 21,48 din/kg bez PDV-a (23,62 din/kg sa PDV-om), pokazujući rast od 0,66% u odnosu na prethodnu sedmicu.
Pšenica novog roda nuđena je po ceni od 20,50 do 20,80 din/kg bez PDV-a na paritetu FCA, dok je ponuda pšenice na paritetu CPT luka iznosila 22,00 din/kg bez PDV-a. Na strani tražnje nije bilo konkretnih predloga za trgovanje.
Tržište soje bilo je pasivno, posebno na strani ponude. Iako je broj kupaca premašivao broj ponuđača, tokom nedelje kupci su korigovali cene naniže, što je rezultiralo izostankom trgovanja. Ponuda se beležila u cenovnom okviru od 53,00 do 53,50 din/kg bez PDV-a, uz obračun kvaliteta, dok je cenovni nivo tražnje iznosio od 51,80 do 53,20 din/kg bez PDV-a, uz obračun kvaliteta.
I ponuda i tražnja za stočnim ječmom bile su izražene za manje količine, a usled razike u paritetima i cenovnog spreda, nije došlo do zaključenja berzanskih ugovora. Ponuda ječma kretala se u cenovnom okviru od 20,00 do 20,50 din/kg bez PDV-a, dok je tražnja iznosila 20,00 din/kg bez PDV-a.
Tražnja za novim rodom ječma po ceni od 18,00 do 18,50 din/kg bez PDV-a, nije naišla na pozitivan odgovor ponude.
Suncokretovom sačmom trgovalo se po ceni od 26,70 din/kg bez PDV-a (32,04 din/kg sa PDV-om).
Berzanski ugovor zaključen je za UREU, prilovanu u pakovanju 25/1 po ceni od 60,06 din/kg (510 eur/t) bez PDV-a.
Od ostalih roba, prometovan je repin rezanac briket, po ceni od 36,98 din/kg bez PDV-a (44,38 din/kg sa PDV-om).
Milena Pajičić, Produktna berza
#71 (25.05-29.05.2026.)
Tokom ove nedelje, robno-berzansko tržište karakterisala je povećana ponuda kukuruza, dok je interesovanje kupaca u najvećoj meri bilo usmereno na pšenicu.
Konstantno povećanje količina kukuruza u ponudi tokom nedelje, uz slabu tražnju, uslovilo je pad cene ove ratarske kulture za 1,82% u odnosu na prethodnu nedelju. U zavisnosti od analize na aflatoksin i pariteta, kukuruzom se trgovalo u cenovnom opsegu od 20,80 do 22,00 din/kg bez PDV-a, uz jasan silazni trend cene. Prosečna cena iznosila je 21,26 din/kg bez PDV-a (23,39 din/kg sa PDV-om).
Tržište pšenice karakterisala je povećana tražnja, mahom usmerena na pšenicu sa nižim sadržajem proteina. Na prodajnoj strani aktivan je bio manji broj tržišnih učesnika, a ponudu je dominantno činila pšenica višeg kvaliteta, plasirana po višim cenama u odnosu na nivoe koje su kupci bili spremni da plate. Izraženo nepodudaranje u pogledu kvaliteta i cene prodajne i kupovne strane, rezultiralo je otežanim odvijanjem trgovanja. Kupoprodajni ugovori zaključeni su za hlebno zrno sa 12-13,5% proteina u cenovnom rasponu od 21,20 do 21,50 din/kg bez PDV-a. Ponder cena iznosila je 21,33 din/kg bez PDV-a (23,47 din/kg sa PDV-om), pokazujući rast od 2,56% u odnosu na poslednji upoređujući podatak.
Na tržištu soje nije bilo veće trgovinske dinamike. Zaključen je jedan berzanski ugovor po ceni od 53,20 din/kg bez PDV-a (58,52 din/kg sa PDV-om), uz obračun kvaliteta, što ujedno predstavlja i ponder cenu. U odnosu na prethodna trgovanja, cena sojinog zrna beleži promenu od +0,91%.
Kada je stočni ječam u pitanju, i tražnja i ponuda bile su izražene za manje količine robe, pri čemu je tražnja je bila nešto izraženija u odnosu na ponudu. Cenovni spred i razlika u paritetima ponude i tražnje uticala je na dodatno smanjenje obima prometa. Trgovana cena stočnog ječma iznosila je 20,10 din/kg bez PDV-a (22,11 din/kg sa PDV-om), pokazujući rast od 2,19%.
Suncokretova sačma nuđena je u cenovnom rasponu od 27,00 do 27,50 din/kg bez PDV-a, dok je cena sojine sačme, u ponudi, iznosila 51,50 din/kg bez PDV-a. Usled slabe zainteresovanosti kupaca , trgovanje je izostalo.
Milena Pajičić, Produktna berza