Produktna berza
Novosti
Međunarodna žitna konferencija – International Grain Forum 2026
Međunarodna žitna konferencija – International Grain Forum 2026 održaće se 18. maja 2026. godine na Novosadskom poljoprivrednom sajmu u Novom Sadu.
Konferencija okuplja vodeće međunarodne institucije, kompanije i eksperte iz sektora žitarica i uljarica, sa fokusom na tržišne trendove, logistiku i upravljanje cenovnim rizicima.
🎟️ Registracija
Cena kotizacije za rane prijave: 180€ sa PDV-om
Napomena: članovi Produktne berze Novi Sad ostvaruju dodatne pogodnosti.
______________________________________________________________________________________________________________________________________
U cenu kotizacije uključeno je:
- ulaznica za Novosadski poljoprivredni sajam
- 3 kafe pauze
- ručak
- koktel prijem
- simultano prevođenje na srpski jezik u glavnoj konferencijskoj Sali
______________________________________________________________________________________________________________________________________
PROGRAM KONFERENCIJE
Konferencija je koncipirana kroz 5 panela sa vodećim međunarodnim institucijama i kompanijama iz sektora žitarica i uljarica.
Panel 1
Globalni i regionalni izgledi tržišta žitarica i uljarica 2026
Govore predstavnici:
- FAO
- S&P Global Commodity Insights
- Eastern African Grain Council
- Soybean Processors Association of India
Na ovom panelu biće predstavljeni globalni trendovi proizvodnje, tražnje i cena žitarica i uljarica, kao i očekivanja za tržište u 2026. godini.
Panel 2
Logistika žitarica – Dunav, Crno more i globalni trgovinski tokovi
Panel će se baviti pitanjima:
- transporta žitarica preko Dunava i luka Crnog mora
- troškovima logistike i brodskog transporta
- stabilnosti izvoza i međunarodnih trgovinskih tokova
Ova tema je posebno značajna za konkurentnost izvoza žitarica iz našeg regiona.
Panel 3
Prognoza cena žitarica u eri geopolitike, veštačke inteligencije i klimatskih promena
Na panelu će učestvovati eksperti iz vodećih međunarodnih analitičkih i istraživačkih institucija, uključujući Wageningen University.
Tema panela je kako se danas prave prognoze cena žitarica, koliki je uticaj geopolitike, vremenskih prilika i veštačke inteligencije na tržišta i koliko su takve prognoze pouzdane.
Panel 4
Upravljanje cenovnim rizikom – hedžing putem berzanskih derivata
U saradnji sa:
- CME Group (Chicago Mercantile Exchange)
- ADM Investor Services
Na ovom panelu biće predstavljeno kako proizvođači, trgovci i prerađivači mogu koristiti fjučerse i opcije na robnim berzama za zaštitu od cenovnih rizika i volatilnosti tržišta.
Panel 5
Upravljanje cenovnim rizikom putem OTC swap ugovora
Na ovom panelu saznaćemo kako funkcionišu swap ugovori, gde se može pronaći ponuda i tražnja za ovim instrumentima, kao i kako se oni koriste u međunarodnoj trgovini žitaricama.
Swap ugovori imaju veliki značaj za osiguranje buduće cene žitarica, jer za razliku od fjučers ugovora omogućavaju fiksiranje cene bez bazisnog rizika, što ih čini važnim alatom za upravljanje cenovnim rizikom u fizičkoj trgovini.
______________________________________________________________________________________________________________________________________
🤝 Zašto učestvovati?
- Direktan kontakt sa međunarodnim učesnicima
- Najnovije tržišne informacije
- B2B networking i sastanci
- Praktična znanja za upravljanje rizikom
______________________________________________________________________________________________________________________________________
ℹ️ Dodatne informacije
Ukoliko imate dodatna pitanja ili su Vam potrebne dodatne informacije u vezi sa učešćem, registracijom ili programom konferencije, stojimo Vam na raspolaganju:
📧 erak@proberza.co.rs
📧 karamarkovic@proberza.co.rs
Produktna berza pred izazovima: institucija koja je decenijama garant transparentnog i fer tržišta
Dugotrajno niske cene vrše pritisak na poslovanje Berze
Produktna berza Novi Sad AD, institucija koja već više od jednog veka obezbeđuje transparentne, realno trgovane i referentne cene na tržištu žitarica, nalazi se u periodu u kome su njeni prihodi pod pritiskom dugotrajno niskih cena ratarskih kultura.
Model finansiranja zasnovan na procentu vrednosti zaključenih poslova pokazao se osetljivim na višegodišnju depresiju cena. Berza danas u velikoj meri deli sudbinu sektora koji predstavlja: kada vrednost robe pada, smanjuju se i prihodi institucije koja obezbeđuje fer, stabilno i transparentno tržište.
Sto godina javne funkcije i najpouzdanijih tržišnih podataka
Osnovana 1921. godine, Produktna berza oduvek je bila u vlasništvu Republike Srbije i obavljala niz funkcija od velikog javnog značaja. Uprkos svom velikom značaju za državni sektor, oduvek je bila samofinansirajuća institucija.
Njen najveći značaj za srpske ratare leži u objavljivanju realno trgovanim cenama, zasnovanim isključivo na izvršenim nalozima i zaključenim poslovima — za razliku od informacionih sistema koji se oslanjaju na anketne procene.
Zbog takve metodologije, berzanske cene smatraju se najpouzdanijim indikatorom kretanja na tržištu ratarskih proizvoda i predstavljaju osnov za stabilno i transparentno tržište. One su referenca koju koriste osiguravajuća društva, sudovi i mnoge druge institucije. Samim tim, može se reći da snosi ozbiljnu odgovornost za objavljivanje podataka!
Značaj Produktne berze za srpski agrar
Berza zauzima centralno mesto u tržišnoj infrastrukturi srpskog agrara! U takvim uslovima, jasno je da Produktna berza kao institucija od javnog interesa ne može sama da nosi teret obezbeđivanja stabilnosti na tržištu. Podrška države značila bi podršku svima koji u poljoprivredi rade i od nje žive! Značila bi ulaganje u sistem koji utiče na interes poljoprivrednih proizvođača, stabilnost tržišta poljoprivrede, sprečavanje manipulacija i tačnost zvaničnih informacija. Verujemo da u agrarnoj zajednici postoji snažna svest o Berzinoj nezamenljivoj ulozi u funkcionisanju tržišta i informisanju ključnih učesnika u lancu vrednosti.
Pogled unapred
Dinamika daljeg razvoja i opstanka Produktne berze, u velikoj meri zavisiće od tržišnih kretanja, postojećih i potencijalnih članova, ali i od saradnje i podrške nadležnih institucija, koje su ključne za sprovođenje planiranih inicijativa.
Обавештање о завршетку пријема налога за продају
Обавештавамо вас да се рок за пријаве од стране физичких лица-носилаца регистованих пољоприврених породичних газдинстава, а која су заинтересована да РДРР продају меркантилну пшеницу рода 2025 године, завршава дана 18.07.2025. године, у 14 часова.
Nedeljni izveštaj
#86 (07.09-11.09.2026.)
Tokom ovog posmatranog perioda, robno-berzansko tržište obeležila je smanjena ponuda svih primarnih poljoprivrednih proizvoda.
Kupoprodajni ugovori za kukuruz zaključeni su u cenovnom opsegu od 20,20 do 20,50 din/kg bez PDV-a. Ponder cena iznosila je 20,40 din/kg bez PDV-a (22,44 din/kg sa PDV-om). Povećana tražnja,uz ograničenu ponudu robe tokom čitave nedelje, uslovila je uzlazni trend cene. U odnosu na prethodnu nedelju, cena kukuruza zabeležila je rast od 4,72%. Kukuruz rod 2025, bez analize na aflatoksin, prometovan je po ceni od 20,20 din/kg bez PDV-a (22,22 din/kg sa PDV-om).
U zavisnosti od parametara kvaliteta, tražnja za pšenicom bila je izražena u cenovnom okviru od 20,00 do 20,50 din/kg bez PDV-a. Na prodajnoj strani registrovana je izuzetno niska aktivnost tržišnih učesnika. Pšenica za promptno preuzimanje nuđena je u manjoj količini, po ceni od 20,20 do 20,50 din/kg bez PDV-a, dok je pšenica sa rokom preuzimanja u novembru/januaru nuđena po ceni od 21,50 do 22,00 din/kg bez PDV-a. Berzanski ugovor zaključen je za pšenicu sa min. 11,5% proteina po ceni od 20,50 din/kg bez PDV-a (22,55 din/kg sa PDV-om), što ujedno predstavlja i ponder cenu. U odnosu na sedam dana ranije, cena pšenice viša je za 1,52%.
Na tržištu soje, kupci su kontinuirano iskazivali interesovanje za trgovinu, dok je ponuda tokom većeg dela radne nedelje izostajala. Ovakva tržišna situacija, uslovila je postepeni rast cena u tražnji, od 56,50 do 58,00 din/kg bez PDV-a, uz obračun kvaliteta. Kako do povećanja aktivnosti na prodajnoj strani nije došlo, trgovanje je izostalo.
Kupci su za stočni ječam bili spremni da plate od 17,80 do 18,00 din/kg bez PDV-a na paritetu FCA, dok je cena sa uračunatim prevozom do kupca iznosila 18,50 din/kg bez PDV-a. Kao i ostale robe, stočni ječam ponuđen je u manjoj količini po ceni od 19,00 din/kg bez PDV-a. Usled ograničene ponude i razlike u cenovnim očekivanjima kupovne i prodajne strane, trgovanje je izostalo.
Tražnja za suncokretom izražena u cenovnom rasponu od 52,00 do 53,00 din/kg bez PDV-a, nije rezultirala trgovanjem.
Sojina sačma 44% prometovana je po ceni od 58,00 din/kg bez PDV-a (69,60 din/kg sa PDV-om).
Od veštačkih đubriva, kupoprodajni ugovor zaključen je za NPK 16:16:16 u pakovanju 25/1 po ceni od 62,98 din/kg (535 eur/t) bez PDV-a.
NPK 6:24:12 u džambo vrećama prometovan je na paritetu CPT kupac po ceni od 61,61 din/kg (525 eur/t) bez PDV-a.
NPK 12:32:16 u džambo vrećama prometovan je po ceni od 80,87 din/kg (687 eur/t) bez PDV-a, na paritetu CPT kupac.
Milena Pajičić, Produktna berza
#85 (31.08-04.09.2026.)
Tržište primarnih poljoprivrednih proizvoda, tokom nedelje, karakterisala je smanjena ponuda, delom uslovljena tekućom žetvom suncokreta, soje i kukuruza. Istovremeno, proizvođači su pokazali rezervisanost prema postojećim cenovnim nivoima, očekujući povoljnije tržišne uslove. U takvim okolnostima, kod većine roba registrovan je nesklad između raspoložive ponude i iskazane tražnje.
Na tržištu kukuruza, kupci su veću pažnju usmeravali ka kukuruzu novog roda, dok je interesovanje za stari rod bilo znatno manje izraženo. Kukuruz rod 2026 prometovan je u cenovnom rasponu od 19,20 do 19,80 din/kg bez PDV-a. Ponder cena iznosila je 19,43 din/kg bez PDV-a (21,37 din/kg sa PDV-om), pokazujući rast od 1,13%. Kada je u pitanju kukuruz rod 2025, cenovni spred ponude i tražnje znatno je otežavao postizanje dogovora, te je tek na samom kraju radne nedelje došlo do trgovanja. Berzanski ugovor zaključen je za kukuruz rod 2025 bez analize na aflatoksin po ceni od 19,70 din/kg bez PDV-a (21,67 din/kg sa PDV-om).
Na tržištu pšenice registrovana je pojačana tražnja, uz veoma ograničenu ponudu. Berzanski ugovori zaključeni su u cenovnom rasponu od 20,00 do 20,50 din/kg bez PDV-a. Ponder cena iznosila je 20,19 din/kg bez PDV-a (22,21 din/kg sa PDV-om), što je za 0,42% više u odnosu na prethodnu nedelju. Ipak, ovakvo cenovno kretanje ne odražava u potpunosti aktuelne tržišne uslove, imajući u vidu količinu robe koja je bila ponuđena. Pšenica sorte Ikona, sa min. 16% proteina prometovana je po ceni od 22,20 din/kg bez PDV-a (24,42 din/kg sa PDV-om).
Tokom ovog posmatranog perioda ponuda sojinog zrna je u potpunosti izostala. Usled nedostatka robe, kupci su postepeno povećavali cenu u tražnji, nastojeći da obezbede potrebne količine. Cenovni nivo tražnje iznosio je od 55,00 do 56,50 din/kg bez PDV-a, uz obračun kvaliteta. Kako povećanje cene u tražnji nije podstaklo prodavce da ponude robu, trgovanje je izostalo.
Kada je reč o stočnom ječmu, nije zabeležena značajnija aktivnost ni prodajne ni kupovne strane. Početkom nedelje kupci su za stočni ječam bili spremni da plate od 17,80 do 18,00 din/kg bez PDV-a, dok je cenovni nivo ponude iznosio od 18,00 do 18,30 din/kg bez PDV-a. U drugoj polovini nedelje došlo je do povlačenja kupaca sa tržišta, te do realizacije kupoprodajnih ugovora nije došlo.
Na tržištu suncokreta beležila se kontinuirana tražnja, uz stabilan cenovni nivo. Berzanski ugovori zaključeni su u cenovnom rasponu od 52,00 do 52,20 din/kg bez PDV-a. Prosečna cena iznosila je 52,16 din/kg bez PDV-a (57,38 din/kg sa PDV-om), za 0,21% više u odnosu na prethodnu sedmicu.
Milena Pajičić, Produktna berza
#84 (24.08-28.08.2026.)
Tokom ove nedelje, na Produktnoj berzi realizovani su prvi kupoprodajni ugovori za novi rod kukuruza i suncokreta. Uprkos tome što su žetve kukuruza, suncokreta i soje u toku, pšenica, pod uticajem pojačane tražnje, ostaje najzastupljenija kultura u trgovanju.
Na tržištu kukuruza prvu polovinu nedelje karakterisao je izostanak tražnje, što je rezultiralo snižavanjem cena na prodajnoj strani. Trgovana cena ove žitarice iznosila je 19,40 din/kg bez PDV-a (21,34 din/kg sa PDV-om), pokazujući pad od 2,02% u odnosu na prethodnu nedelju. Kada je reč o kukuruzu rod 2026, ponuda je bila ograničena, dok su kupci i dalje u fazi definisanja prihvatljivih nivoa cena za novi rod. Berzanski ugovori za kukuruz rod 2026 zaključeni su u uskom cenovnom intervalu od 19,20 do 19,30 din/kg bez PDV-a.
Povećana tražnja, uz smanjenu ponudu, koja nije pratila potrebe kupaca, uslovila je rast cene hlebnog zrna za 2,51% u odnosu na prethodnu nedelju. Berzanski ugovori za pšenicu zaključeni su u cenovnom opsegu od 19,50 do 20,40 din/kg bez PDV-a. Ponder cena iznosila je 20,11 din/kg bez PDV-a (22,12 din/kg sa PDV-om). Usled logističkih problema i otežane otpreme robe rečnim i železničkim transportom, kupci su mahom tražili robu sa rokom preuzimanja u oktobru/novembru. Berzanski ugovori za pšenicu sa pomenutim uslovima realizovani su na jedinstvenom cenovnom nivou od 20,50 din/kg bez PDV-a.
Početkom radne nedelje tražnja za sojinim zrnom iskazana je po ceni od 53,80 din/kg bez PDV-a, uz obračun kvaliteta. Potpuni izostanak ponude rezultirao je rastom cene u tražnji do 55,00 din/kg bez PDV-a. I pored navedenog, aktivnost prodavaca bila je izuzetno niska. Tek krajem nedelje ponuđene su manje količine sojinog zrna, po značajno višoj ceni u odnosu na tražnju (58,00-60,00 din/kg bez PDV-a), te je trgovanje izostalo.
Na tržištu stočnog ječma, nije bilo značajnije aktivnosti tržišnih učesnika, pri čemu je tražnja bila izraženija u odnosu na ponudu. Berzanski ugovor zaključen je po ceni od 17,70 din/kg bez PDV-a (19,47 din/kg sa PDV-om), što ujedno predstavlja i ponder cenu. Usled dodatnog slabljenja ponude tokom nedelje, dalja trgovanja realizovana su po ceni od 18,00 din/kg bez PDV-a. Navedeni cenovni nivo odnosi se na robu čiji je kvalitet ispod propisanog standarda.
Povećana tražnja registrovana je i na tržištu suncokreta, a berzanski ugovori zaključeni su po ceni od 52,00 do 52,10 din/kg bez PDV-a. Visoko oleinski suncokret prometovan je po ceni od 55,17 din/kg bez PDV-a.
Milena Pajičić, Produktna berza