Svetski finansijski stručnjaci za Forbes Srbija: Cene žitarica i uljarica će nastaviti sa oscilacijama – Forbes Srbija

Geopolitička situacija, odnosno rat u Ukrajini i nepredvidive klimatske promene imali su u proteklom periodu veliki uticaj na proizvodnju žitarica i uljarica i dovele do velike promenjivosti cena. Ona će se nastaviti i u narednom periodu, smatraju finansijski analitičari i agrostručnjaci.

Oni su se ove nedelje okupili na međunarodnoj konferenciji International Grain Forum u Beogradu. Tu se razgovaralo prevazilaženju trenutnih neizvesnosti u tom sektoru.

Ekskluzivno za Forbes Srbija, Reinis Bekeris iz StoneX-a, kompanije za finansijske usluge poput trgovine hartijama od vrednosti, kliringa, globalnih plaćanja, upravljanja rizikom i imovinom, kaže da nažalost nema dobre vesti za cene sirovina poput, recimo, kakaa koje su značajno skočile u prethodnoj godini i da je izgledno da će se povećanje njegove cene, ali i cene kafe nastaviti.

Blaži rast cena kukuruza i žita

Bekeris kaže da se kod žitarica poput kukuruza i pšenice neće videti takve drastične promene cena budući da je njihovo tržište fleksibilnije. Uzgajaju se na mnogo više tržišta nego kakao te i cene ne variraju u istoj meri.

„Kod ovih žitarica ne vidimo takvu brzinu promena cena, ali svakako će i za druge žitarice biti izražene oscilacije. To je, recimo, veliki problem, ako neko ima farmu pilića ili proizvodi mleko. Njihov krajnji proizvodi će izvesno poskupeti“, kaže za Forbes Srbija.

Navodi da je cene teško predvideti. Poljoprivrednici mogu da smanje rizik korišćenjem fjučers ugovora, dok je proizvod još na njivi.

„Ono što sada vidimo je da farmeri ne prodaju unapred žitarice. A imaju velike troškove zbog cene dizela, osiguranja, protivgradne zaštite i slično. Dešava se da cene mogu lako da padnu i da ne ostvare nikakvu zaradu. Da se to ne bi desilo mogu da ugovore prodaju žitarica pre žetve“, kaže sagovornik.

Govoreći o subvencijama, kaže da je iskustvo pokazalo da u Evropi većina farmera ne bi mogla da ostvaruje zaradu bez subvencija. Za njih su vrsta zaštite.

Raste značaj Dunava

Vito Martieli iz holandske Rabobanke navodi da se istočna Evropa i zemlje u slivu reke Dunav pojavile kao rastuće čvorište za izvoz žitarica i uljarica. To su pre svega Mađarska, Rumunija i Bugarska, ali i Srbija i Moldavija.

„Dunavski region igra stratešku ulogu u proizvodnji i izvozu žitarica i verujemo da će verovatno povećati izvoz za 11 miliona metričkih tona do 2035. godine, u poređenju sa prosečnim izvozom od 2022. do 2024“, kaže Martineli.

Navodi da se vide brojne poslovne mogućnosti u ovom regionu poput grinfild investicija u skladišta, spajanja ili direktnih investicija u velike lokalne kompanije u agrobiznisu.

Martineli ističe da ovaj region u budućnosti ima veliki potencijal za dalji rast proizvodnje i snabdevanja zapadnoevropskih tržišta. Dodaje i da je globalnom tržištu potrebno više žitarica. Pre svega podsaharskoj Africi, severnoj Africi i tržištu jugoistočne Azije.

Klimatske promene

Za Forbes Srbija kaže da klimatske promene imaju veliki uticaj na proizvodnju žitarica. Temperaturne oscilacije i ekstremi utiču na kvalitet i kvantitet žetve.

Prošlog leta zabeležene su visoke temperature oscilacije naročito tokom jula u Dunavskom regionu. Konkretno u Rumuniji su imale direktan uticaj na manji prinos kukuruza, dodaje.

Ukazuje da je i u Francuskoj prošle godine bilo više kiše koja je uticala na kvalitet roda pšenice.

Zbog klimatskih promena dolazi do velikih razlika u kvalitetu i kvantitetu što treba imati u vidu budući da su tržišta pšenice, kukuruza i soje međusobno povezana.

Pojašnjava i kako. „Američko tržište je relevantno za kukuruz i soju, ali smo videli da je Južna Amerika izuzetno bitna za proizvode od soje, pa ima manje izazova za tržište. Snabdevanje sojom trebalo bi da bude stabilno, što važi i za kukuruz“, dodaje.

Najveći izazov je pšenica

„Više je izazova za tržište pšenice, a dobru pokrivenost tržišta očekujemo ove godine u Francuskoj. Ona je prošle godine bila među zemljama EU koje su imale slabiju žetvu. Poznato je da spada u najznačajnije proizvođače pšenice“, dodaje sagovornik Forbesa Srbija.

Takođe treba pratiti situaciju sa usevima u Rusiji, jer je ona najveći proizvođač i izvoznik pšenice, ali i stanje useva u Ukrajini. Ističe da na tri glavna proizvodna tržišta – Rusija, Ukrajina i Francuska – može biti dosta izazova što se tiče roda pšenice.

Takođe, važno je pratiti šta se dešava u Americi, Australiji i Argentini jer su i to veliki proizvođači pšenice, kaže naš sagovornik.

 

Na konferenciji International Grain Forum, više od 200 predstavnika kompanija iz zemlje i sveta, stručnjaka iz različitih oblasti agrara, bankarstva, transporta i logistike, razgovarlo o problemima finansiranja žitarskog sektora, kao i o mogućnostima za prevazilaženje trenutnih neizvesnosti u tom sektoru.

Konferenciju su organizovali Produktna berza Novi Sad, uz podršku Privredne komore Srbije i Mediteranske brodske kompanije (MSC).